Vile

Neko ti da krila,

Pa letiš kao vila,

Pa ti slome krila,

I shvatiš da vila nikada nisi ni bila.

Pa počneš da tražiš,

I krila, i sebe...pa te sve nešto steže.

Pa onda shvatiš da krila rastu tada kad ti je najteže!

Protegliš se i zarumeniš.

Umoriš se i pocrveniš.

I samoj sebi postaneš vila,

I onda shvatiš da si oduvek snila da si vila.

I eto ti krila...

26.09.2012