Ko je on?

"Ponovo mislim previše, ali u trenu prekidam taj osećaj. Želim da plutam, želim da osetim dubinu svega. " Snažno je stisla jastuk boje tuge i setila se...Tog meseca kada ga je upoznala osetila je da taj stisak ruke, iako pomalo pijan, značiće nešto...biće nešto bitno.

Tog dana je prethodno videla dugu, na Novom Beogradu je padala kiša. Februar je bio neobično topao, a kiša je padala po njenom crvenom kaputu. Samo je stajala i gledala u nebo. Uvek gleda u nebo, odatle očekuje odgovor...Ostali ljudi okolo su slikali perfektan polukrug i sve nijanse duge, zaista je bila kao nikada, svaka nijansa se prelivala a kraj joj se nije video. Samo je gledala u nebo i divila se dok su blage kišne kapi padale po njenom licu. Bio je tek kraj februara. 

Mislila je da li i on sada vidi to, gleda li u nebo, ili je obuzet životom kao i svi oko nas. Mislila je zašto baš sada? Zašto sada da ga upozna, uskoro odlazi...

Koliko je bitno da nađemo pravu osobu? Koliko je zaista bitno to, ili je bitnije da budemo svoji da nađemo pravog sebe. Da postanemo sami sebi pravi. Možda nam je neko ubacio taj osećaj da moramo da nađemo na svoju polovinu kao na neki zauvek životni poziv, ali zapravo je samo skretanje sa mnogo bitnije teme a to smo MI sami. Mi tj JA. Šta je onda ljubav? Ljubav je rešenje za sve. Šta je onda strast? Strast je deo ljubavi...a šta ako nema strasti da li onda ljubav umire? 

Daljine u nama, daljine van nas, one kilometarske, stvaraju neke nevidljive niti koje nas vezuju. Što smo dalji, neki put, bliži smo - bliži sebi. Iz daljine vidiš sve...sve postane jasno!

Iz knjige `Flamingosi sa Marsa`