Poglavlje III - Indigo je moja sudbina

                             

Plavičasta svetlost kojom je zračila, obavila je prostoriju. Svi koji su u prvi mah mislili na nju, plava boja je bila njeno obeležije. Sanjala je noćima beskrajne vode, bistre plave svetlosti koja se prostirala daleko, letela je svojim krilima i hodala po oblacima. Niko joj to nije mogao oduzeti.

Najnovija istraživanja govore o tome da su se dvedesetih godina prošlog veka na svetu pojavila tzv. „indigo deca“...deca plave čakre i svesti velikih umova. Poput reinkarnacije umrlih duša velikih mislilaca, ova deca su znala tačno kada i gde da budu, posedovali su svoju volju i neizdrživost duha. Većina njih je tvrdila da su izumrla bića, ili bića koja su plod najlepših maštanja, niko im nije verovao.

Ona je znala...znala je da se u tom trenu njenog rođenja, nešto na nebu otvorilo. 

Nikada nije ni pomislila da uvredi boga da je ona ta svetica, taj anđeo, ali svakako nije jedna od zemaljskih bića... 

Mesec je predstavljao za nju izvor energije.

Potkrovlje je bilo osvetljeno mesečevim zracima, milovali su drveni plafon sa kog su flamingosi pre par dana odeleteli. Milovala je ta nežna srebrna svetlost, ulazila u pore njenog lica i plavih, tužnih očiju. Opet su je povredili. Kada će oguglati na te stvari, kada će postati zadovoljna svojim svetom, svojm maštom i drvenim nebom srebrnog sjaja? Bila je lepa igra sa flamingosima, ali su morali da je napuste...morali su da idu do tih izvora i da je ostave da sama razmisli o svemu. Vratiće se oni kada vide da je naučila sve lekcije, da sa njom prave snove i večere, da lete i trče tim golim nogama, ali slobodno.

Prva lekicija je počela...shvatila je da je indigo dete i da će kroz svet morati da korača u tim teškim, ali odabranim cipelama. Njena aura je bila svetlo plave boje, ali je to mogao videti samo neko, neko poput nje, neko odabran...nije još naišla na nekog takvog.

Samoća je majka inspiracije, osamljenje i oni trenuci tišine kada postoje samo misli i naša osećanja, kada se drugi ne mešaju i kada dolazi do najvećih otkrića o unutrašnjem Ja...moje Ja, tvoje Ja, naše Ja...bitno ga je pronaći...pa makar i pomislili da smo anđeli!

 

Isecak iz knjige ~Flamingosi...~

M.K.