Kad strah savlada ljubav prema poslu
Veliki broj žena često je izložen psihičkim zlostavljanju na radnom mestu. U nekim situacijama mobing do te mere utiče na žrtve da su one primorane da zatraže pomoć psihijatra
Psihičko i fizičko zlostavljanje, koje sve veći broj zaposlenih, posebno žena, doživljava na svom radnom mestu, dobilo je svetske razmere. Mobing je postao rasprostranjen u velikim multinacionalnim kompanijama podjednako koliko i u malim privatnim preduzećima.
Smatrajući problem veoma ozbiljnim, nedavno je u Zagrebu održana Prva međunarodna konferencija o mobingu sa ciljem da ovaj vid torture uđe u zakonske okvire i da se oforme zakoni koji će sankcionisati navedeni prestup.
Predsednik udruženja „Stop mobing”, iz Srbije, Aleksandar Ilić govori o ovom velikom problemu koji može ostaviti teške posledice na osobe koje su maltretirane. Prema njegovim rečima, termin „mobing” podrazumeva psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, koji je sistemski usmeren na pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano ponavljaju. Iako se u javnosti češće mogu čuti slučajeva maltretiranja žena na radnom mestu, naš sagovornik ističe da, prema ispitivanjima njihovog udruženja, nema bitne razlike jer su svi podjednako na udaru. Situacija uvek zavisi od polne strukture i radne organizacije koja se ispituje.
Na pitanje da li se profil potencijalnog izvršitelja mobinga može unapred prepoznati, Aleksandar Ilić kaže: „Veoma teško jer se oni uvek, u početku, predstavljaju kao prijatelji ili neko ko želi da pomogne, a kasnije se to koristi u svrhu maltretiranja i psihičkog terora. Na prvi pogled oni izgledaju kao i svi drugi. Njihove metode su veoma perfidne, uvek to rade nasamo sa žrtvom ili, ako to rade da grupa vidi, to je uvek scenario da se žrtva dovede u situaciju da je ona sama kriva i da je „zaslužila” da se tako ponaša prema njoj”, objašnjava Ilić.
Naglašavajući da su u praksi imali veoma teške slučajeve mobinga, sa posledicama kao što su strah, depresija, beznađe ili pokušaji samoubistva, naš sagovornik ističe da su u nekim situacijama problemi bili toliko ozbiljni da su žrtve mobinga postali psihijatrijski pacijenti, odnosno da su obavezno morali da se obrate za stručnu pomoć, jer sami nisu mogli da izađu iz te situacije.
Sa druge strane, neki su samoinicijativno uzimali sredstva za smirenje, što je veoma opasno i može imati posledice na zdravlje. Kada je reč o zakonskoj regulativi koja sankcioniše prestupnike koji vrše mobing, Aleksandar Ilić napominje da kod nas još ne postoje konkretnie pravne norme, već se određeni oblici regulisanja odnosa nalaze u Zakonu o radu, a odnose se na zabranu diskriminacije i seksualnog uzneimiravanja. Ipak, bez jasno predviđene zakonske sankcije. „Zakon diskriminiše žrtvu jer teret dokazivanja, koji je dugotrajan i mukotrpan, pada na žrtvu i dovodi je u situaciju da se brani od nečega za šta nije kriva”, kaže predsednik udruženja „Stop mobing” i dodaje da zbog mogućih posledica po psihičko zdravlje, žrtve mobinga treba prvo da se obrate psihijatru ili psihologu. Posle toga na red dolazi advokat koji pronalazi način da se sve to i dokaže i sudski procesuira. I udruženja ovog tipa mogu pružiti pomoć žrtvama. Kako kaže Ilić, svi koji žele da im se obrate potrebno je da pošalju prijavu, što opširnije opisanu bez ikakve dokumentacije. Udruženje ocenjuje da li je i koja vrsta mobinga u pitanju i šta se u konkretnom slučaju može uraditi za žrtvu. Posle toga žrtva će biti kontaktirana i dobiće predlog, u zavisnosti od slučaja, šta joj može biti pruženo kao moguća pomoć.
„Dokle god žrtva to želi ona je anonimna za javnost. Njena saglasnost je potrebna ukoliko želi da ceo slučaj dospe do medija ili da dobije sudski epilog”, naglašava Ilić i dodaje da dok mobing ne uđe u zakonske okvire detaljniji rad na ovom problemu nije moguć.
objavljeno: 06/02/2008
Politika http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Kad-strah-savlada-ljubav-prema-poslu.lt.html
Comments
Post a Comment